diff --git a/_images/Alan_Turing.jpg b/_images/Alan_Turing.jpg new file mode 100644 index 0000000..3e91611 Binary files /dev/null and b/_images/Alan_Turing.jpg differ diff --git a/_images/John_McCarthy.jpg b/_images/John_McCarthy.jpg new file mode 100644 index 0000000..4e5e9ff Binary files /dev/null and b/_images/John_McCarthy.jpg differ diff --git a/_images/Turingtest.jpg b/_images/Turingtest.jpg new file mode 100644 index 0000000..ecb2c12 Binary files /dev/null and b/_images/Turingtest.jpg differ diff --git a/_images/eniac.jpg b/_images/eniac.jpg new file mode 100644 index 0000000..3395e81 Binary files /dev/null and b/_images/eniac.jpg differ diff --git "a/_sources/2.3. \320\237\320\276\321\230\320\260\320\274 \320\262\320\265\321\210\321\202\320\260\321\207\320\272\320\265 \320\270\320\275\321\202\320\265\320\273\320\270\320\263\320\265\320\275\321\206\320\270\321\230\320\265/AI.rst" "b/_sources/2.3. \320\237\320\276\321\230\320\260\320\274 \320\262\320\265\321\210\321\202\320\260\321\207\320\272\320\265 \320\270\320\275\321\202\320\265\320\273\320\270\320\263\320\265\320\275\321\206\320\270\321\230\320\265/AI.rst" index b851eaa..10b4da6 100644 --- "a/_sources/2.3. \320\237\320\276\321\230\320\260\320\274 \320\262\320\265\321\210\321\202\320\260\321\207\320\272\320\265 \320\270\320\275\321\202\320\265\320\273\320\270\320\263\320\265\320\275\321\206\320\270\321\230\320\265/AI.rst" +++ "b/_sources/2.3. \320\237\320\276\321\230\320\260\320\274 \320\262\320\265\321\210\321\202\320\260\321\207\320\272\320\265 \320\270\320\275\321\202\320\265\320\273\320\270\320\263\320\265\320\275\321\206\320\270\321\230\320\265/AI.rst" @@ -14,9 +14,11 @@ Први електронски рачунар, ENIAC, прорадио је 12. јула 1946. године на универзитету Илиној у Чикагу, САД. -.. figure:: https://images.computerhistory.org/revonline/images/102618640-03-01.jpg?w=500 +.. figure:: ../../_images/eniac.jpg - ENIAC (Слика је преузета и доступна на www.computerhistory.org) + ENIAC + + извор: (Science Photo Library, NTB scanpix), слика објављена под `Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 4.0 Међународном лиценцом (CC BY-NC-SA 4.0) `_ Иако су и пре ENIACа постојале разне рачунске машине, ENIAC је означио почетак потпуно нове ере у развоју савремене цивилизације: из данашње перспективе је јасно да су електронски рачунари потпуно променили начин @@ -32,9 +34,12 @@ типично људске активности као што је играње шаха. Један од пионира вештачке интелигенције, Алан Тјуринг (Alan Turing) је о томе писао још давне 1950. године у свом чланку `Computing machinery and intelligence `_. -.. figure:: https://images.computerhistory.org/revonline/images/102680038-03-01.jpg?w=400 +.. figure:: ../../_images/Alan_Turing.jpg + :height: 500px - Алан Тјуринг (Alan Turing, 1912-1954; Слика је преузета и доступна на www.computerhistory.org) + Алан Тјуринг (Alan Turing, 1912-1954) + + Непознат аутор, лиценца: Public Domain, извор: Wikimedia Commons Алан Тјуринг је аутор првог програма за играње шаха. Прва партија шаха између човека и рачунарског програма одиграна је 1952. године, а одиграли су је Алик Глени (Alick Glennie) и Алан Тјуринг, при чему је Тјуринг играо тако што је глумио рачунар и извршавао свој програм @@ -62,9 +67,11 @@ као што то раде људи.* (Џон Мекарти) -.. figure:: https://media.wired.com/photos/59327c7752d99d6b984dee6e/master/w_1920,c_limit/john-mccarthy.png +.. figure:: ../../_images/John_McCarthy.jpg - Џон Мекарти (John McCarthy, 1927-2011; Слика је преузета и доступна на www.wired.com) + Џон Мекарти (John McCarthy, 1927-2011) + + аутор фотографије: ``null0``, слика је објављена под `Ауторство-Делити под истим условима 2.0 Генеричком лиценцом (CC BY-SA 2.0) `_, извор: Wikimedia Commons @@ -155,9 +162,12 @@ Испитаник зна да је један од та два ентитета човек, а други рачунарски програм и његов задатак је да после неког времена проведеног у разговору утврди који ентитет је човек, а који рачунар. -.. figure:: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/55/Turing_test_diagram.png +.. figure:: ../../_images/TuringTest.jpg + + Тјурингов тест + + аутор слике: ``Juan Alberto Sánchez Margallo``, слика је објављена под `Ауторство 2.5 Генеричком лиценцом (CC BY 2.5) `_, извор: Wikimedia Commons - Тјурингов тест (Слика је преузета и доступна на www.wikipedia.org) Према Тјуринговим ставовима рачунарски програм се сматра вештачки интелигентним ако победи у више од 50% случајева. diff --git "a/_sources/2.4. \320\241\320\260\320\264\320\260\321\210\321\232\320\276\321\201\321\202 \320\270 \320\261\321\203\320\264\321\203\321\233\320\275\320\276\321\201\321\202 \320\262\320\265\321\210\321\202\320\260\321\207\320\272\320\265 \320\270\320\275\321\202\320\265\320\273\320\270\320\263\320\265\320\275\321\206\320\270\321\230\320\265/AI.rst" "b/_sources/2.4. \320\241\320\260\320\264\320\260\321\210\321\232\320\276\321\201\321\202 \320\270 \320\261\321\203\320\264\321\203\321\233\320\275\320\276\321\201\321\202 \320\262\320\265\321\210\321\202\320\260\321\207\320\272\320\265 \320\270\320\275\321\202\320\265\320\273\320\270\320\263\320\265\320\275\321\206\320\270\321\230\320\265/AI.rst" index 9f360cc..73a8a19 100644 --- "a/_sources/2.4. \320\241\320\260\320\264\320\260\321\210\321\232\320\276\321\201\321\202 \320\270 \320\261\321\203\320\264\321\203\321\233\320\275\320\276\321\201\321\202 \320\262\320\265\321\210\321\202\320\260\321\207\320\272\320\265 \320\270\320\275\321\202\320\265\320\273\320\270\320\263\320\265\320\275\321\206\320\270\321\230\320\265/AI.rst" +++ "b/_sources/2.4. \320\241\320\260\320\264\320\260\321\210\321\232\320\276\321\201\321\202 \320\270 \320\261\321\203\320\264\321\203\321\233\320\275\320\276\321\201\321\202 \320\262\320\265\321\210\321\202\320\260\321\207\320\272\320\265 \320\270\320\275\321\202\320\265\320\273\320\270\320\263\320\265\320\275\321\206\320\270\321\230\320\265/AI.rst" @@ -60,24 +60,13 @@ XXI век и слаба дефиниција вештачке интелиге Компанија IBM је 2011. године приказала свој вештачки интелигентни систем *IBM Watson* (чија специјалност је разумевање људског говора и претрага информација) тако што је Watson учествовао у чувеном америчком квизу *Jeopardy!* и победио -своје противнике (људе). Кратак исечак се може видети овде: - - -.. ytpopup:: WFR3lOm_xhE - :width: 735 - :height: 415 - :align: center +своје противнике (људе). Кратак исечак се може видети `овде `_. Врхунац достигнућа савремене вештачке интелигенције свакако представља програм AlphaGo компаније Alphabet (коју је основао Google и из пословних разлога поставио организационо изнад себе) који је у марту 2016 године одиграо пет партија игре го -против тадашњег светског првака у го-у и победио 4:1. На следећем линку можете погледати цео документарни филм (у трајању +против тадашњег светског првака у го-у и победио 4:1. На `следећем линку `_ можете погледати цео документарни филм (у трајању од око 90 минута) о овој епској бици логичких титана! -.. ytpopup:: WXuK6gekU1Y - :width: 735 - :height: 415 - :align: center - Задатак. '''''''' @@ -232,12 +221,7 @@ Google и из пословних разлога поставио организ чиме је омогућено да саобраћајни прекршиоци буду кажњени *аутоматски*, без интервенције прекршајног судије. То значи да ако пређеш улицу на црвено и камера те сними, систем ће те препознати и ти (ако си пунолетан и имаш рачун у банци) или твој родитељ ћете само добити поруку о томе -колико новца је на име прекршајне казне скинуто са рачуна и зашто је казна изречена. Погледај следећи кратак видео на ту тему: - -.. ytpopup:: CLo3e1Pak-Y - :width: 735 - :height: 415 - :align: center +колико новца је на име прекршајне казне скинуто са рачуна и зашто је казна изречена. Погледај `следећи кратак видео `_ на ту тему. Као што видимо, рачунарски алгоритми се интензивно користе за аутоматизовану обраду приватних података да би се проценили лични аспекти попут економског стања, здравља, склоности, интересовања, понашања, итд.